Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Чарлс Буковски | МРАК



Скратио сам га за лево уво
Затим и за десно,
Разнео му алку на опасачу
Врелим оловом
И онда га за скратио
За све што ваља,
А кад се сагнуо
Да покупи своју оловку
И кликере
(сирота креатура)
средио сам да не мора више
да се усправља.
Зевнуо сам и
ушао да локнем нешто
а неки тип као да ме
искоса погледао
и тако је и умро –
искоса
бленући у мене.

Призор крви отворио ми је
Апетит.
Смазао сам сендвич и
Одсвирао две-три баладе…
Погасио сам оловом сва светла
У тој рупи, а онда
Изашао.

Нигде никог није било
Па сам укокао мојег коња
(сирота креатура).
Тада сам видео шерифа
Како стоји на крају улице
И тресе се
Као прут на ветру;
Био је то жаостан призор
Па сам га смирио
Првим метком
И милосрдно охладио
Другим.

Онда сам се мало извалио
На леђа
И кокао звезде
Једну по једну,
Упуцао сам и месец
Па сам прошетао
И погасио сва светла у граду.
Убрзо се смрачило
Баш онако
Како мени прија,
Јер ко ће још да спава
Кад му неко светло
Бије у лице.

Легао сам и сањао
Да сам опет дечак
Који се игра својом
Пушкицом
И добија у свим партијама кликера,
А кад сам се пробудио
Мојих пиштоља нигде није било
И био сам везан,
И руке и ноге,
Као да се неко
Плаши од мене,
И навлачили су омчу
на мој ружни врат
Као да би хтели
да ме обесе,
а неки тип је качио
врло згодну поруку
на моју кошуљу:
има закона за тебе
а има га и за мене
има закона који те веша
и од тебе прави леша.

Морам да признам,
Од лепих стихова
Увек ми овлаже очи,
И да не верујеш
Све су даме плакале
И као да су јецале
Имена неких других људи.
Очигледно су плакале
Због мене
(сироте креатуре)
јер све сам их редом имао
а заборавио сам
у оном узбуђењу
да им кажем своје име.

И сви су мушкарци изгледали бесно
Вероватно због деце
која су непристојно
Бацала конзерве на мене,
Али рекао сам им
да се не узбуђују
Јер уопште нису погађала –
Ниједан од тих дечака није деловао
Да ће постати мушко од њега:
Све сам педер –
А неки тип се продрао:
“у пакао с њим!“

и с трзајем сам заиграо
мој последњи плес,
поштено се заљуљао
и пљунуо бармену у око
а онда буљио доле
у беле сисе Нели Адамс
тако да ми је опет
пошла вода на уста.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта