луде жене.
видим мушкарце са тихим,
нежним женама – видим их у самопослугама,
видим их како заједно шетају улицама,
видим их у њиховим становима: људе који су нашли
мир, живећи заједно. знам да је њихов
мир само делимичан, али тај мир
постоји, често читави сати и дани мира.
одувек сам знао само таблетоманке, алкохоличарке
курве, бивше проститутке, луде жене.
како оде једна
стигне друга
гора од претходне.
видим толике мушкарце с мирним чистим девојкама у
цицаним хаљинама,
девојкама чија лица нису груба ни окрутна.
не доводите ми никад курву, говорим
пријатељима, заљубићу се у њу.
ти не би поднео добру жену, Буковски.
потребна ми је добра жена, потребна ми је
више од ове писаће машине, више од
мог аутомобила, више од Моцарта; толико ми је потребна
добра жена да је већ осећам у
ваздуху, осећам је
под прстима, видим плочнике створене
за њена стопала,
видим јастуке за њену главу,
осећам свој суздржани смех,
видим је како мази мачку,
видим је како спава,
видим њене папуче на поду.
знам да она постоји
али где на овој земљи
кад ме курве стално проналазе?
