Textual description of firstImageUrl

Чарлс Буковски | НЕКИ ЉУДИ



неки људи никад не полуде. 
лежим понекад иза кауча 
по три-четири дана. 
они ме налазе тамо. 
то је Херув, кажу и 
точе вино у моје грло 
трљају моје груди 
шкропе ме уљима. 

а онда, дижем се с риком, 
с тирадом гнева – 
кунем њих и цели свет 
док их гоним преко 
травњака. 

много ми је боље, 
седам за тост и јаја, 
мумлам неку песмицу 
одједном дражестан као 
ружичасти 
ухрањени кит. 

неки људи никад не полуде. 
какве заиста ужасне животе 
они воде.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана