неки људи никад не полуде.
лежим понекад иза кауча
по три-четири дана.
они ме налазе тамо.
то је Херув, кажу и
точе вино у моје грло
трљају моје груди
шкропе ме уљима.
а онда, дижем се с риком,
с тирадом гнева –
кунем њих и цели свет
док их гоним преко
травњака.
много ми је боље,
седам за тост и јаја,
мумлам неку песмицу
одједном дражестан као
ружичасти
ухрањени кит.
неки људи никад не полуде.
какве заиста ужасне животе
они воде.
лежим понекад иза кауча
по три-четири дана.
они ме налазе тамо.
то је Херув, кажу и
точе вино у моје грло
трљају моје груди
шкропе ме уљима.
а онда, дижем се с риком,
с тирадом гнева –
кунем њих и цели свет
док их гоним преко
травњака.
много ми је боље,
седам за тост и јаја,
мумлам неку песмицу
одједном дражестан као
ружичасти
ухрањени кит.
неки људи никад не полуде.
какве заиста ужасне животе
они воде.
