slike pesnika

Бранко Радичевић – VII СОНЕТ



branko radicevic VII sonetНада мноме лисни дрва своди,
дугачко им се већ отеже сена;
Надо моја, ваљда ниси пена,
Која чезне, теке што се роди.

Десно, лево мене нога води,
Куда иђа јуче прељувена;
Сунца јарког веће зрака блена
За горицу чарну доле оди.

Чу ли, чу ли, штано онде шушну?
Лагана л' је онде миле нога,
Дано прође мимо драгог свога?

Ветар лаки несташно то пушну,
Суви листак с дрвета обали —
Само наду нека ми не свали.


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта