slike pesnika

Бранко Радичевић – VI СОНЕТ



Кад се пробуди, још је било рано, 
У истоку се зора већ развила, 
Из њенога руменога крила, 
Још бели данак не беше огранô. 

Преда мном лице зоре умиљано, 
Но мисô моја није онде била, 
По јучерањем дану се је вила, 
Ја гледа лице девице љувано. 

Око сјајно, чарне миле власи! 
Обрашчића, усничица краси! 
Дево, дево, да л' ћеш бити моја! 

Злаћано сунашце гле већ плану, 
Бели данак земљици ограну –
Срце моје, ти се без покоја.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта