slike pesnika

Бранко Радичевић – VI СОНЕТ



Кад се пробуди, још је било рано, 
У истоку се зора већ развила, 
Из њенога руменога крила, 
Још бели данак не беше огранô. 

Преда мном лице зоре умиљано, 
Но мисô моја није онде била, 
По јучерањем дану се је вила, 
Ја гледа лице девице љувано. 

Око сјајно, чарне миле власи! 
Обрашчића, усничица краси! 
Дево, дево, да л' ћеш бити моја! 

Злаћано сунашце гле већ плану, 
Бели данак земљици ограну –
Срце моје, ти се без покоја.

Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена. много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.