Textual description of firstImageUrl

Божидар Стојадиновић | ЖРТВА 2.



2. 

Њу сам ја себи одавно већ дао, 
Ту страшну немоћ да ништа не дознам, 
И да и своју мисао не познам. 
То сам ја давно крај тог зида пао... 

Да се радујем томе силно треба, 
Да се веселим бескрајно ћу моћи! 
Од радости јечаће све ноћи, 
И сама плоча оловнога неба...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана