slike pesnika

Божидар Стојадиновић – ЖРТВА 2.



2.
Њу сам ја себи одавно већ дао, 
Ту страшну немоћ да ништа не дознам, 
И да и своју мисао не познам. 
То сам ја давно крај тог зида пао... 

Да се радујем томе силно треба, 
Да се веселим бескрајно ћу моћи! 
Од радости јечаће све ноћи, 
И сама плоча оловнога неба...







Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта