slike pesnika

Аница Савић Ребац – САФИЈСКА ОДА



anica-savic-rebac-safijska-odaМоје срце? Што да загрева тек своју самоћу? 
Неплодно кô зрно светлости бачено у пустињу неба, 
Сито у вечитој глади, гладно у вечној ситости, 
Нахрањено тек срећом свога бола: 
Оно те слави као скривена 
Кадионица у дну олтара,
Теби тек знана, — и снива сен твоје милости, о Афродита!

На међи сна и живота, 
Где теку најгорче струје,
Чекам те: Појави се, Вечна, из небесних понора светих! 
Болесни гôре месеци уз твоје путање, преда те расути 
У огњеној тузи крваре кô ране цветови јесењи, — 
Згажени дани на стази прошлости болно ти цветају снôва у сусрет.

Засијај и мени! Кô нимфа у часу твог митског рођења
Огледало држим ти спремно у најтишем бездану душе,
Већ твој у њему снива лик кô далек плам.
Ходи! Све међе се пред тобом руше: вековима се играш дугим
Као тренуцима, сахну даљине од звезде до звезде, од душе до душе.

О, спусти кô мост преко понора мрачних 
Пламену своју дугу напокон до прага и моје самоће. 



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта