Анте Поповски – БИЈЕЛЕ ПЛАНИНЕ ОТАЏБИНЕ

Како малено постаје растојање
од тренутка кад помислим на тебе
до у прво цвјетање!

Синуће, значи, изјутра роса на неком крсту
и под њим бол за твојим очима
кроз које тако лијепо се виде
бијеле планине отаџбине...

С македонског препевао Сретен Перовић

Анте Поповски

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ

Претходно Следеће

Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.