Аница Савић Ребац је рођена 4. октобра 1892. године у Новом Саду. Била је књижевница, чији је таленат, који се јавио доста рано, хваљен и подстицан исто онолико колико је и оспораван.
Била је и преводилац и већ у најранијој младости читала је на грчком, латинском, енглеском, француском и немачком. Када је имала 12 година, превела је један краћи одломак Бајроновог спева
Манфред, али преводи и Шелија, Верхарна, касније Томаса Мана.
 |
Аница Савић Ребац |
Преводила је и српска дела на стране језике, тако, на немачки је превела Његошеву Лучу микрокозму, а на енглески, партизанске песме. Била је доктор филозофије, једна од првих жена која је предавала на Београдском универзитету, написала је велики број студија и есеја, а њена љубав и страст биле су античка књижевност и филозофија. Аница је постала друга жена, чланица југословенског ПЕН-а. (Прва је била Исидора Секулић.)
За свог живота Аница је објавила само две књиге: збирку песамаВечери на моруи докторски радПретплатонска ератологија.
Сабрана дела Анице Савић Ребац издата су 1985. године.
Неколико месеци након смрти свога мужа Хасана Ребца, Аница се убила у свом стану у Београду 7. октобра 1953. године.