Аница Савић Ребац је
рођена 4. октобра 1892. године у Новом Саду. Била је књижевница, чији је
таленат, који се јавио доста рано, хваљен и подстицан исто онолико колико је и
оспораван. Била је и преводилац и већ у најранијој младости читала је на
грчком, латинском, енглеском, француском и немачком. Када је имала 12 година,
превела је један краћи одломак Бајроновог спева Манфред, али преводи и
Шелија, Верхарна, касније Томаса Мана.
Преводила је и српска дела на
стране језике, тако, на немачки је превела Његошеву Лучу микрокозму, а
на енглески, партизанске песме. Била је доктор филозофије, једна од првих жена
која је предавала на Београдском универзитету, написала је велики број студија
и есеја, а њена љубав и страст биле су античка књижевност и филозофија. Аница
је постала друга жена, чланица југословенског ПЕН-а. (Прва је била Исидора
Секулић.)
За свог живота Аница је објавила
само две књиге: збирку песама Вечери на мору и докторски рад Претплатонска
ератологија.
Сабрана дела Анице Савић Ребац
издата су 1985. године.
Неколико месеци након смрти
свога мужа Хасана Ребца, Аница се убила у свом стану у Београду 7. октобра
1953. године.
