Аница Савић Ребац
Рођена је 4. октобра 1892. године у Новом Саду. Била је књижевница, чији
је таленат, који се јавио доста рано, хваљен и подстицан исто онолико колико је
и оспораван. Била је и преводилац и већ у најранијој младости читала је на
грчком, латинском, енглеском, француском и немачком. Када је имала 12 година,
превела је један краћи одломак Бајроновог спева Манфред, али
преводи и Шелија, Верхарна, касније Томаса Мана.
Преводила је и српска дела на стране језике, тако, на немачки је превела
Његошеву Лучу микрокозму, а на енглески, партизанске песме. Била је
доктор филозофије, једна од првих жена која је предавала на Београдском
универзитету, написала је велики број студија и есеја, а њена љубав и страст
биле су античка књижевност и филозофија. Аница је постала друга жена, чланица
југословенског ПЕН-а. (Прва је била Исидора Секулић.)
За свог живота Аница је објавила само две књиге: збирку песама Вечери на мору и докторски рад Претплатонска ератологија.
За свог живота Аница је објавила само две књиге: збирку песама Вечери на мору и докторски рад Претплатонска ератологија.
Сабрана дела Анице Савић Ребац издата су 1985. године.
Неколико месеци након смрти свога мужа Хасана Ребца, Аница се убила у свом стану у Београду 7. октобра 1953. године.
Неколико месеци након смрти свога мужа Хасана Ребца, Аница се убила у свом стану у Београду 7. октобра 1953. године.
