Грчих руке ја под тамним велом –
"Од чега си данас бледа, чега?"
– Зато што сам тугом невеселом
До пијанства напојила њега.
Памтим. Он је изашао тада
Искрививши уста најболније.
Не такнувши дрво с балустрада
Трчала сам за њим до капије.
Задихана викнух: "Шала све је.
Ако одеш – оде живот мој."
Језиво, а као да се смеје,
Рече ми: "На промаји не стој".
"Од чега си данас бледа, чега?"
– Зато што сам тугом невеселом
До пијанства напојила њега.
Памтим. Он је изашао тада
Искрививши уста најболније.
Не такнувши дрво с балустрада
Трчала сам за њим до капије.
Задихана викнух: "Шала све је.
Ако одеш – оде живот мој."
Језиво, а као да се смеје,
Рече ми: "На промаји не стој".
