неизрецивом тугом уздисале.
На чинији су остриге на леду
оштро и свеже на море мирисале.
Рекао је: Ја сам ти пријатељ верни!-
и додирнуо ми хаљине сјај.
Ах, како додири његових руку
нимало не личе на загрљај.
Овако милују мачке и птице
и складност гледају јахачица...
Само се очи његове смеше
под лаким златом трепавица.
А виолине сетне гласове
проносе вечерњи дим и тама,
"Небеса захвално благослови –
ти си први пут с вољеним сама".
Март 1913.
• С руског превела Љубица Несторов