slike pesnika

Ненад Живковић

nenad zivkovic poezija
Ненад Живковић рођен је 19. новембра 1963. године у Великом Градишту.

Објавио два романа Холограм и Гроф Безљудов, збирку песама Фатаморгана, збирку прича Тотално безвезне приче, као и једну коатурску збирку песама у корист изградње авалског торња Хало, Авала

Објављиван у „Књижевним новинама“, „Свитац“, „Књижевна реч“; заступљен у више антологија кратких прича и песама.

Песме су му преведене на енглески, пољски и италијански језик.

Ненад Живковић је преминуо 9. марта 2017. године у Београду.
slike pesnika

Никола Шоп

nikola sop biografija hrvatska poezija
Никола Шоп рођен је 19. августа 1904. године у Јајцу где је и завршио основну школу. Ниже је гимназијске разреде похађао у Бањој Луци, а више у Београду, где је и дипломирао латински језик и компаративну књижевност на филолошком факултету.

Од 1944. живео је у Загребу, где је дуго времена био маргинализована песничка појава. Године 1970. добио је награду Владимир Назор за животно дело. Шопове песничке збирке “Пјесме сиромашног сина” (1926.), “Исус и моја сјена” (1934.), “Од раних до касних пијетлова” (1939.) и “За касним столом” (1943.), а ништа мање и чудесна, бајковита песничка проза “Тајанствена прела” (1943.), унутрашњом префињеношћу религиозног чувства, уздижу се према свемирским висинама, које ће надахнути његове збирке “Кућице у свемиру” (1957.) и “Астралије” (1961.). У Шоповој поезији религиозност је досегнула космичку димензију и открила своју естетску вредност.

Никола Шоп је умро 2. јануара 1982. године у Загребу.
slike pesnika

Немања Вељовић

nemanja veljovic subrosa
Немања Вељовић Суброса је рођен 1997. године у Блацу. Студира Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Пише књижевну критику, огледе из књижевности и теорије књижевности. Радови су му објављени у домаћим и међународним књижевним часописима. Писао је о Фридриху Хелдерлину, Фернанду Песои, Лази Костићу, Иви Андрићу, Раду Драинцу, Душану Матићу, Оскару Давичу, Зорану Богнару, Петеру Хандкеу, Сави Стијеповићу итд. За есеј „Поетско-филозофска мисао у стиху Глад ми је бескрајна а руке вечно празне“ је добио награду Млади Драинац за 2017. годину. Учествовао је на многим научним скуповима о српској и светској књижевности у земљи и иностранству.

Радио је као новинар у Краљеву (Краљевачка телевизија, КаТв, портала Круг). У сарадњи са директором Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ из Београда (проф. др Александар Јерков), радио је на пројектима дигитализације, ради очувања старих и вредних књига Универзитетске библиотеке, као и на пројекту дигитализација српске књижевне критике XX века. Екслузивни књижевни критичар дневног листа “Данас” (2016 – ), “Златна греда”.  Члан је жирија за доделу књижевне награде “Меша Селимовић“ (2018 – ), књижевне награде “Млади Дис” (2019 – 2021), књижевне награде “Јован Скерлић” (2018 – ), Награде “Златни Храст“ (2020 – ), као и награде “Димитрије Митриновић” (2019 – ) коју додељује фондација за очување лепих уметности “Арс Лонга”. На радио Београду 2, у емисији Читач, представља дела из светске књижевности. Немања Вељовић Суброса је генерални секретар фондације за очување лепих уметности “Арс Лонга“, главни уредник у ИК Скрипта Интернационал, као и члан Удружења новинара Србије.

Тренутно живи у Београду. 

(15. децемвар 2020)
slike pesnika

Ненад Митров

nenad-mitrov
Ненад Митров (право име Алфред Розенцвајг) је био српски песник јеврејског порекла, рођен 1896. у Вуковару, тада Аустроугарској.

Иза себе је оставио само две збирке песама, једну књигу у коауторству са Младеном Лесковцем, Жарком Васиљевићем и Душаном Микићем и велики број песама у различитим публикацијама.

Савременици, попут Лесковца, описују га као човека благе нарави, превасходно лиричара, који у својим песмама гаји љубав пуну трагизма, горчине и неостварене жудње. Лесковац га такође описује као човека гладног знања, који је "због Леопардија научио италијански, ради Бодлера француски, те сав био уроњен у античку поезију".

Такође, о Ненаду Митрову Лесковц ја записао и: Човек је био наказно, свирепо ружан, грозно изобличена тела и лика, сопћући под својим тешким самаром, како је сам доцније певао; али занос с којим је говорио о књизи коју је враћао библиотекару, нека немирна и жарка радост која је просијавала његове речи, кључала иза њих, његове усплахирене дуге руке и занесен поглед препуни некога дивљења брисали су на њему све телесно и одводили нам мисао некуда даље, у мирно и светло, неземаљско...“

Године 1941. по доласку мађарског и немачког окупатора у Нови Сад, у ком је живео, бива отпуштен из државне службе и присиљен на извршавање тешких физичких послова. Ускоро бива хапшен и саслушаван у вези са његовим нећаком Виктором Розенцвајгом, комунистом и такође песником који се крио од полиције.

Да би избегао даљу тортуру, угушио се гасом у свом стану 7. јула 1941. године, иза себе остављајући велики број необјављених песама.
slike pesnika

Небојша Бошковић

nebojsa-boskovic

Небојша Бошковић  рођен је 2. новембра 1961. године у Подгорици. Објавио је песничке збирке: „Коме цветају јорговани“, „Девојка у црном“, „Поеме“, „Пред трећим миленијумом“, „Успомена“, „Беле мелодије“, „Плаве риме“ , „Певања“ и “Лирска магија“, као и књигу репортажа „Удар ледене силе“ за коју је награђен Првом новинарском наградом за репортажу Удружења новинара Црне Горе.

Добитник је награде „Видовданска повеља“ за 2018. године. Песме су му превођене на руски језик, а репортаже на енглеском језику објављиване у бројним  иностраним часописима.

Небојша Бошковић је преминуо 7. јула 2019. године.


(Јун 2022)

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза