Пише књижевну критику,
огледе из књижевности и теорије књижевности. Радови су му објављени у домаћим и
међународним књижевним часописима. Писао је о Фридриху Хелдерлину, Фернанду Песои,
Лази Костићу, Иви Андрићу, Раду Драинцу, Душану Матићу, Оскару Давичу, Зорану Богнару,
Петеру Хандкеу, Сави Стијеповићу итд. За есеј „Поетско-филозофска мисао у стиху Глад ми је бескрајна а руке вечно празне“
је добио награду Млади Драинац за
2017. годину. Учествовао је на многим научним скуповима о српској и светској књижевности
у земљи и иностранству.
Радио је као новинар у
Краљеву (Краљевачка телевизија, КаТв,
портала Круг). У сарадњи са директором
Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ из Београда (проф. др Александар Јерков),
радио је на пројектима дигитализације, ради очувања старих и вредних књига Универзитетске
библиотеке, као и на пројекту дигитализација
српске књижевне критике XX века. Екслузивни књижевни критичар дневног листа “Данас”
(2016 – ), “Златна греда”. Члан је жирија
за доделу књижевне награде “Меша Селимовић“ (2018 – ), књижевне награде “Млади Дис”
(2019 – 2021), књижевне награде “Јован Скерлић” (2018 – ), Награде “Златни Храст“
(2020 – ), као и награде “Димитрије Митриновић” (2019 – ) коју додељује фондација
за очување лепих уметности “Арс Лонга”. На радио Београду 2, у емисији Читач, представља дела из светске књижевности.
Немања Вељовић Суброса је генерални секретар фондације за очување лепих уметности
“Арс Лонга“, главни уредник у ИК Скрипта Интернационал, као и члан Удружења новинара
Србије.
Тренутно живи у Београду.
