
Никола Шоп рођен је 19. августа 1904. године у Јајцу где је и завршио основну школу. Ниже је гимназијске разреде похађао у Бањој Луци, а више у Београду, где је и дипломирао латински језик и компаративну књижевност на филолошком факултету.
Од 1944. живео је у Загребу, где је дуго времена био маргинализована песничка појава. Године 1970. добио је награду Владимир Назор за животно дело.
Шопове песничке збирке “Пјесме сиромашног сина” (1926.), “Исус и моја сјена” (1934.), “Од раних до касних пијетлова” (1939.) и “За касним столом” (1943.), а ништа мање и чудесна, бајковита песничка проза “Тајанствена прела” (1943.), унутрашњом префињеношћу религиозног чувства, уздижу се према свемирским висинама, које ће надахнути његове збирке “Кућице у свемиру” (1957.) и “Астралије” (1961.). У Шоповој поезији религиозност је досегнула космичку димензију и открила своју естетску вредност.
Никола Шоп је умро 2. јануара 1982. године у Загребу.