Из самоће слобода гледа
и сласт у сновиђењима.
Звезду, пахуљу, капљу меда,
сакрићу у стиховима.
И умирем сваконоћно,
па се јавим васкрсењем.
Ново јутро је рајски росно,
драгуљ у дану потоњем.
•С руског препевао Анђелко Заблаћански
Из часописа Суштина поетике, број 77, април/јун 2023.
