Крила! Понекад или углавном једна су за двоје. У животу ‒ узајамна, свеобухватна, раскриљена љубав, нажалост, веома је ретка. По правилу једно воли, а другом је довољно да буде вољено. Буду срећни што су крилати само за себе. Али и тада постоји опасност, јер се пожели летети више, изазов је да се крила рашире јаче, без питања може ли оно друго, жели ли да прати тај лет. Задовољи се (он или она) тихом и обичном срећом, свакодневним земаљским радостима, док оно друго жели само мир и спокој. Мир је широк појам, али га треба заслужити. Као што је Његов гласник рекао, Левије Матеј о Мајстору: „Није заслужио светлост, заслужио је мир“. Нека то буде проста потврда ђавола „који се крије у ситницама, наизглед неважним детаљима “, али у овом случају то је управо то. Овде је важно осећање које је неодвојиви део праве љубави. До ње се долази узајамним стрпљењем, међусобним разумевањем... Само се тако можемо спасити од свих промена нашег земаљског живота у којем се ниједна „љубавна барка није разбила о живљење“, опростите ми још један цитат, али ово су реи човека који је све лично искусио и није могао то преживети. Покушао је да узлети, покушао је да лети с више терета него што је могао поднети, али крила усамљеника лако се ломе. А кад се сломи и једно крило, лет је немогућ...
Брините о крилима, чувајте се кад окрилатите. Да, чувајте крила, мислите о њима кад их раскрилите. И не бојте се ‒ летите, летите! Бог нека вам благослови крило, оба крила, сва крила ваших птића у јату.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
