Мој дом је тамо међу шумним влатима прерије,
Међу сивим вечерима у долини.
Међу црвеним јутрима на планини.
Иза мене су градови, улице, реке
И бродски борови.
Ево, спавам за писаћом машином
И храпаво се смејем,
Као што се смеје мој град, мој Чикаго.
Дајте ми десет хиљада листова папира!
У џеповима свог капута
Носим хиљаде људских судбина,
У својој власти имам зоре љубави, ноћи мржње.
Моје кише и моји ветрови
Довољни су за стотине јесени, сто извора
Сачувао сам још два плава океана
И шаку малих јутарње звезде...
Ево, седим за писаћом машином
И храпаво се смејем,
Као што се смеје мој град, мој Чикаго.
