Чух светлост једу само ње гладни
који краду све што је њихово,
које само своје храни.
Узимају они све што је њима дато,
канџе су им од сувога злата,
из рана им крвари благо.
Рањавају они само своје лице,
туђи лик њих достојан није.
Чупају они само своје срце из груди,
јер њихова бол једино ту рану мије.
Њихова је рука свежањ срца,
њихова се душа тако моли.
Чувари су они свих капија светова,
и иза Сунца и испред њега.
Клањају се они само на раскршћу
четири стране света.
