Лањски снегови,
црна богињо,
почињу.
Приклани
заветном тишином
ћутимо,
ћутимо.
Раздор у понос скупљамо,
нека умиру.
Плаках
кад родих се на стени
где рекох које боје крв ми је.
Црни снегови падају...
Твоје лице је бледо,
суморно,
некако модро,
хладно
и уморно.
Где ти је лик, облична иконо?
Мирише пена по води,
у води вртлог хуји,
у хуји смех да слути.
Посташе снегови бели...
