да сам јела, или липа?
И зар би по њима могао
овако капи да сипа?
Да ли би било исто
да је он камен, ил’ брег?
Овако ме нежно грли
као киша, кô снег.
Да је ветар из степе,
па да крај мене стане,
дрхтала бих сваким листом,
а он би ми чешљао гране.
Док он нада мном бдије –
све на зелено мирише,
облачи ми хаљину по мери,
скројену од кише.
