И срце, снага, слабост – сазнаћеш на крају
Кад шириш своје руке да сјену крижа дају
Ти дробиш своју срећу у свом загрљају
А живот твој је чудан, непрестани губитак
Јер нема сретне љубави
Живот је ко војник без пушке и без блузе
За другу коб је чета била одјевена
Што устају у зору ако истог трена
Увече је опет само своја сјена
Реците: „Мој животе“ и суздржите сузе
Јер нема сретне љубави
Љубави моја мила, рано моја ноћи
У мени ти си као устријељена птица
Ми проћи ћемо скупа крај непознатих лица
Ријечи су моје само златна плетеница
И убију их зачас велике твоје очи
Јер нема сретне љубави
Да измјенимо живот ми одвише смо стари
Нек срца наша плачу заједно у ноћи
Колико за пјесму јада треба проћи
И кајања за неки дрхтај у самоћи
А бол јецај тражи акорде на гитари
Јер нема сретне љубави
Љубави нема која бол не враћа
Љубави нема која нас не мучи
Љубави нема што патњи не учи
И земљу своју тако љубиш проклињући
Нема љубави да не живи од плача
Јер нема сретне љубави
А такву осјећамо ми
•Превео Звонимир Голоб
