Мало је ствари којима није потребан коментар и асистент,
које може само да свари челични лонац у граду.
Видим, за мном поворке праве параду
и у глас гомила виче: „Декадент!“
Молим!
Ви кажите: „Лепа су гробља, старо место
и свих ноктурна на свету звездана свита“;
А ја велим:
Пре но што се хлеб испече, расте тесто
и прелива рубове корита.
Зар није леп сеоски дрвљаник,
у ком миш свој део гризе?
Ако је за нирвану меродаван Будин лик,
а за неизвесност очи Мона Лизе,
Дантеовим паклом пева и градски канал! –
Зашто онда човек место паучине
ватру не би изабрао за идеал?
Лепота као химера,
то је женка која паука ждере.
Ако је болног Христоса измислио Рибера,
а Фрагонар лутке смеха,
зашто не би лепа била тестера
што пева испод прокислих стреха?
