Изнад града небо плаво
на тргу радост
и смех дечији гласни
не сећам се када је у град дошло лето
али знам сигурно
лето овде живи са нама
Ти ћутиш и зуриш у неке своје даљине
и свако јутро и вече
спустиш се у зраку над Бранковину и
са хором Светих Архангела
запеваш Тражим помиловање
Распевана песма ластавица
умива твоје лице
са осмехом ме увек чекаш и
тихо ми кажеш
ти си моје нерођено чедо
Прилазим и наслањам главу на руку твоју
смешим се јер гледамо заједно
облаке што небом плове
на тргу је Сунце, летом дише дан
у даљини њиве наше
имају прекрасну драж
По ливадама радост и смех гласни
струје мириси зрелог жита
уз косце песма бруји као звона ехо
заједно их поздрављамо и
идемо ка њивама родним
Кроз пољане ветар шуми
свија зраке васељене
поподневно Сунце најављује кишу
модрина неба
скупља нам класове разне
Песма се полако умирује
сред великог зеленог луга
у винограду љубавна песма шева
нестаје тихо уз шум ветра
Жубор воде плаве испраћа дан
на трг се враћамо ти и ја
плав је сутон почео да пада
на небу звезде почињу да трепере
птице ластавице некуд беже
на починак крећу руже свеже
Ти ћутиш и зуриш
у неке своје даљине
очима ми говориш
– крени сада без стрепње и ватре
сва Сунца овог света дотакла су те.
