Кад ме једног дана оголе
и кад од мене ништа не остане,
опстаће ипак Један откуцај срца
у хиљаду димензија отелотворен.
Остаће онај универзални вапај,
она нит неисцрпне топлине,
моменат блаженства који векове сатире.
Живеће један пољубац као аеродром Богова.
Остаће душа која вечно сања
и када је наизглед не могу пробудити.
