Љубав је равна Распећу.
Имамо ли шта на овом голом свету
до разарајућег бола и вечите глади
за једним зрном?
Шта ли је заиста наше?
Тек бескрајни ген слутњи и страха
што Бога у пепео кује.
Света нежности,
од твог соја сва сам ткана.
Ко искида оно заиста наше
и где су нам лица минула у срећи?
