Вино рујно
којим су се опијали Стари Грци
постављајући темељ европској цивилизацији,
ни ракија,
шљива препечена,
коју су пили шумадијски сељаци,
храбро јуришајући на ровове
мрског завојевача,
па ни виски,
то јефтино пиће лажне српске елите,
ни опијумски деривати,
који пружају утеху прострељеним срцима,
ништа не може да замени
Осмех,
чија је лепота божанственија
од сликарске вештине
којом су насликане Мона Лиза и Тајна вечера,
од архитектонског умећа
твораца Лувра, Нотр Дама, Сикстинске капеле,
од списатељског шарма
којим су написани Илијада, Фауст, Хамлет,
Хасанагиница, Псалми Давидови и
најлепше баладе светске књижевности.
