Сат на зиду крив је
што се немоћним осећам.
Једино њему не могу ништа,
време не могу да ућуткам.
И чаша у углу витрине
подсећа на протекло време.
На њеном дну слој прашине
носи времена бреме.
И сваким откуцајем сата
осећам снагу сунца.
Направа због њега саздана,
кораке његове куца.
