Као што беше светло,
на прамцу брода
животнога
бејах ја.
Мржња ме још не беше узела.
Сокови животни
још су били јаки, и наде пуни.
Људи су успели, људи су хуни.
Живот је само начин
да осетиш бол.
Није важан пол,
нису важне речи.
Речи су храна за уши,
али отров за тело.
Време је да се руши,
од начела веће је дело.
Свету су потреби звуци.
Бол је симбол живота.
Испуњавају га јауци,
у томе је његова лепота.
