На кутку белог облака
– спава нејасна туга
у непрекидној мелодији,
тихој и засањаној
усред звездане језе.
Само тамни плач шуме
тресе своју сребрну косу
изгубљену у оку раздаљине.
(Из циклуса Италијанске песме; превео Никола Бертолино)
Милена Павловић Барили – НА КУТКУ БЕЛОГ ОБЛАКА
