Устала си у пола седам. Он је још спавао.
Јутро је било неутешно мрачно, док си куповала недељне новине, хлеб,
погачице, јогурт. Мора да изгледам као неко чудо, мислила си огледајући сe у
празном излогу месарнице где си чекала у реду. Само да ме не види неко познат!
Све је поскупело! — казао је неко из реда.
Нема тог поскупљења које ја не бих могла да одгладујем! — рекла је
пркосно једна стара дама.
Шесто грама млевеног!
Он је још спавао.
Онда си се вратила истим путем вукући своја ручна колица за пијацу.
Онда си скувала кафу. Онда сте доручковали. Он се пробудио и узео предњи део
Политике, на чијој су насловној страни били неки нови ратови. Онда су ти деца
узела други део, да виде биоскопски програм. Није важно, мислила си, прочитаћу
их касније. Али ниси. Онда си поспремила сто. Исецкала ситно црни лук. Потопила
кришку хлеба у хладну воду. Разбила јeдно јајe, додала першуна, соли и бибера.
Измуљала све то у равномерну масу и помислила на маму, која те је научила да
правиш фаширане шницле. Онда је он отишао на ниво у „Балкан“. Онда си запалила
цигарету и док си чекала да сe скува кромпир за пире, слушала си како нека
певачица прича водитељу Студија Б на чему сада ради. Онда су фаширане шницле,
претходно уваљане у брашно, биле испржене. Сипала си уље у салату. Ставила на
сто тањире, ножеве, виљушке, салвете од хартије и сланик. Изрезала си хлеб.
Онда се он вратио из „Балкана“.
Како је напољу?
Хладно.
Опет фаширане шницле! — казала су деца.
Оставите маму на миру! — рекао је.
Онда сте ручали. Онда је он зевнуо и отишао да спава, а деца у
биоскоп. Онда си поспремила сто, опрала тањирe, таву, шерпу, обрисала мрве...
Има ли бесмисленијег посла од овог? Радила си читаво преподне, а од свега нема
ни трага. Све је поједено. Погледала си руке и утврдила да више нема наде за
њих. Скувала си кафу и укључила телевизор. Нека недељна утакмица. Гледала си у
зелени екран преко кога су тамо-амо трчали згодни младићи. Онда си погледала
кроз прозор на улицу. Пустош. Нигде никога.
Онда се он пробудио.
Које је полувреме?
Не знам.
А резултат?
Не знам.
Ко игра?
Не знам.
Шта ти је?
Није ми ништа. Нисам укључила тон.
Онда сте ћутали и гледали телевизију.
Онда су се вратила деца.
Какав је био филм?
Онако...
Онда је неко телефонирао: Како си? Добро сам. И ми смо добро.
Онда си поставила тањире за вечеру. Ножеве, виљушке, сланик. Јаја на
око, сир и салата од кромпира.
Опет јаја на око! — казала су деца.
Онда си опрала таву. Продужила сину фармерице, испеглала кћери
кецељу за школу.
Шта има на телевизији?
Нема ништа.
Пољубила си их пред спавање.
Истуширала се. Ставила на лице крему за ноћ. Навила будилник за
шест.
Онда је он заспао.
Онда си пушила у постељи и слушала кишу.
Онда је дошао понедељак.
