Ако знаш да иза свакога данас мора доћи
Једно сутра, али не случајно као пролазник
Који ти се укаже иза угла, и ти знаш
Да је то могао да буде и неко други,
Неко ко није ни онај први, а ни онај други
На кога си помислио, ако знаш
Да је то могао да буде твој сусед, или онај
Што станује на другом крају града, али ако само знаш
Да је то морао да буде неко, да је морао
Да се појави иза угла када си ти наилазио,
Хоћеш ли прићи углу и стати
Чекајући да се он појави?
Хоћеш ли му Рећи: Хајде, време је? И он ће доћи
Чекао га ти, или само прошао не осврћући се,
Али он мора да се појави, да те сретне,
Да прође поред тебе, да те погледа,
Иако ни он не зна на коме углу си ти
Мораш да се појавиш пред њим исто онако
Као што се он појављује пред тобом,
Потпуно случајно – могло је да буде,
Потпуно случајно – могло је и овако –
Треба само проћи поред њега и погледати га
Добро – јер сутра се без њега више неће
Моћи живети.
