Недеља. Недеља. Звона црквена.
Плакала песму ћерка мамина.
С главе јој марама текла црвена.
Квасила обале белог рамена.
Улица. Улица. Лишће опало.
Грчила врба голе прутове.
Небо је великим сивим стопалом
згазило кровове, људе и путеве.
Шта се то сањало? Шта се волело?
Грање оголело небо дотиче.
Шта је разболело, шта је прогорело
тај мутни дан што пољем отиче?
Недеља. Недеља. Јесен црвена.
Са празних поља ноћ је ницала.
А звона проклета, звона црквена
још се кикотала и нарицала.
