Још се данас, рођена,
могло плаво волети
поред ниских тараба
где се вече јавља.
Сутра ће се сигурно
цео свет разболети
од друкчијег осмеха
и друкчијег здравља.
Залуд ће ти зенице
зеленилом родити.
Други неки пролазник
грло ће ти гристи.
Прво ћеш се стидети,
после ћеш се продати,
у вечери друкчије
крај тараба истих.
Препуни дивљих гугутки
ко сеоски звоник, а
белом душом опружен
низ обзорја равна,
једини ћу остати
пијан од хармоника,
прост и једноставан.
Знам, сутра ће друкчије
тепати и волети.
Наше старе осмехе
нико неће схватити.
Можда ћеш ме тражити,
можда ће те болети.
Ал се више никада
нећу туда вратити.
Предграђе под гранама.
Звезде су олистале.
Трепавице сумрака
уз окна се плету.
Схвати да ће умрети
ове ноћи блиставе
задње магле нежности
у великом свету.
