далеки као играчке негдашње?
Кад смејасмо се ни за шта, збринути?
Радости саме ради, и без плашње?
Да ли чинисмо оно што се не сме?
Сунце чистоту може да пробyди.
Живот велике може дати песме,
богови више радости но људи.
Још свод је мањи него луткин дом,
патуљак сни у цвету плаветном,
руката стабла са сврхом се боре.
Пређашња срећа неповратна још је.
Од наше жудње постаје нам лоше,
од наше наде нема туге горе.
Превод Бојан Белић
