slike pesnika

Кристина Росети – КАД УМРЕМ ЈА, ВОЉЕНИ



Кад умрем ја, вољени,
не тужи, ћути храбро!
не сади руже мени,
ни сеновито стабло:
нек око росе сам ти,
прокапало у трави:
па, ако можеш – памти,
ако не – заборави.

Нећу видети зраком
сен, нити кишу чути,
нити славyја, ако
песму му бол помути.
Снићу, док сутон пламти
на залазећој лађи:
слатко је да се памти
а заборав још слађи.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта