не тужи, ћути храбро!
не сади руже мени,
ни сеновито стабло:
нек око росе сам ти,
прокапало у трави:
па, ако можеш – памти,
ако не – заборави.
Нећу видети зраком
сен, нити кишу чути,
нити славyја, ако
песму му бол помути.
Снићу, док сутон пламти
на залазећој лађи:
слатко је да се памти
а заборав још слађи.
