И нема пута дужег.
Да ли дан сваки носи светло дање?
– С јутра до ноћи, друже.
Је л тамо ноћно одмориште? Није?
Да л према крову крећем?
Можда га тама од мог лица крије?
– Промашити га нећеш.
Да л путнике ћу друге кроз ноћ срести?
Јесам ли им на трагу?
Да куцнем? Да се уздахом навестим?
– Не чека се на прагу.
Чека ли комфор боника што дрема?
И од умора заклон?
Има ли кревета за све, или нема?
– Кревет добије свако.
