Вољех гледати ко остали
Створови што су имали очи
И други начин нису знали –
Али да ми се рекло – Данас –
Небеса су ти даривана –
На Срцу ми би, кажем ти, прсла,
Величине мог бића, рана –
Планине – моје –
Ливаде – моје –
Звијезде Неограничене –
И Поднева колико може
Стати у моје коначне зјене –
Покрети Птица Које Роне –
Јантарна Цеста Јутра – за ме –
Да је гледам кад хоћу – Новост
Свака би смртно ранила ме –
Мислим – тако је сигурније –
Тек с душом својом на Окну – гдјено
Створови други очи своје
Излажу Сунцу – несмотрено.
(Песма број 327)
•Превели Јасна Левингер и Марко Вешовић
