Тихо, тихо над смрекама низ стрмину;
Јесен, риђа кобила чешља гривину.
Над речним покровом, обалом спојеним,
Чује се сињи звук под копитом њеним.
Опрезно ветар у монашком капуту,
Гужва лишће низ рубове по путу.
Љуби сваки жбун оскорушиног листа,
Црвене кô крв ране невидљивог Христа.
•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
