slike pesnika

Ђозуе Кардучи – ХИМНА САТАНИ



Теби, стварања
Моћном начелу,
Узрока и смисла,
И духу и телу,
Док у путиру
Вино пенуша,
Ко кад у оку
Заискри душа,
Док земљу и сунце
Осмеси красе,
И размењују
Љубавне гласе,
Кроз загрљај тајни
Сад језа се вине,
Са брда и плоди
Бујне долине;
Моје ти песме
Пој смело шаљу,
Зовем те, о, Сатана
Ти гозбе краљу!
Кандило попе
Одбаци и песме,
Са стазе Сатана
Узмаћи сад не сме!
Гле, Михајлу¹ је
Рђа сад сплела
Миситичну сабљу,
И арханђела
Верног черупа,
У празнини вене,
У руци су Јова
Муње залеђене,
Бледи метеори,
И светови свели,
Са небеског свода
Падају анђели,
У твари је сад тој,
Што не спава никад,
Краљ свих феномена
И свију облика,
Сам живи Сатана,
И он царство точи
У дрхтавом бљеску
Кроз те црне очи,
Ил’ тим што се слабо
Опире и губи,
Којим изазива,
Блаженим и грубим
У радосној крви
Плодова блиста,
Којим ведра радост
Увек бива чиста,
Што бежећи живот
Охрабрује сав,
И одлаже бол,
Подстичући љубав,
Удахни о, Сатана,
У песму што појем,
Из груди, Богу крене
Пркошење моје,
Из првосвештеника,
Краљева крвавих,
И баш као муња,
Све духове смлави,
Адонисе, Аримане,
За те, Астарте мој,
Живе све скулптуре
Све слике и пој,
Кроз грчка небеса
Благослов крене,
Пружен од Венере
Анадиомене²,
Стаблу Либанона
За те тресе лик,
Душа Кипирана³,
Ускрсли љубавник;
За тебе је плам
Плеса и рефрена,
И чиста, девичанска
Љубав је пружена,
Ту где су мирисне
Палме Идумеје,
И морска пена
Мирисава где је;
Што да се варварски
Хришћанин преда,
Махнитом бесу
Опсцених обреда,
Да пали храмове
Светим бакљама,
И грчка знамења
На земљу да слама?
Ти ћеш бегунац
Међу ларе ући,
Код духовних људи
У њиховој кући,
Уздрхтало срце
Пуниће се жени,
Тобом љубавником
И Богом пламеним,
И бледе од бриге
Вештице водиш,
Да помоћ пруже
Паћеној природи;
Непомичном оку
Тог алхемичара,
Ил’ погледу сталном
Чаробњака стара,
Иза манастирских
Тромих решетака,
Ново небо откри,
Распламсалих зрака,
Бежећи од света,
Ту у Теби иште,
Монах тужни тај
Своје прибежиште,
Души ти је мучној,
Искиданој близу,
И благ је Сатана,
Даје Елоизу;
Залуд груби кострет,
Твоја мука свака,
Шапуће ти песме
Марија и Флака,
Кроз псалме креће
Тужбалица твоја,
И облике божанске
Носи ти из поја
Песме рујних птица,
Црном вревом иде
Кроз све Глицере,
И кроз Ликориде,
Облик лепшег доба
Тада ће да гране,
Повремено у
Ћелије бесане,
Кроз Ливијеве
Странице пламне,
Конзула, трибуна,
Гомиле помамне,
И чудесни понос
Старе Италије,
О, монаху, теби
С Капитола лије,
Бесни плам ломаче
Неће да мине,
Због
Виклифа, Хуса,
Гласова судбине,
Ка ветру будни
Крици сад стреме,
Нови век се рађа
И дошло је време,
И митре и круне
Сада тресу крици,
Из манастира грме
Сви побуњеници.
Под епитрахиљом
Проповеди холе,
Фра Ђиролама
Савонароле,
Ко што Мартин Лутер
Сад мантију баца,
Скида са твог духа
Окове ланаца,
Блиста пламна круна
И севање сјане,
Материја буја,
Победа Сатане;
И леп је и страшан
Сад јуриш немани,
И бујају земље,
Теку океани;
Блиставо је сјајан,
Кô вулкан сја сада,
Прождире планине,
Све долине свлада;
Облеће бездане,
Па сакривен мину
Дуж стаза и шпиља,
У тамну дубину;
Па се несвладан
Уз обале створи,
И лете његови
Крици ко вихори,
И као вихори
Дах се његов грана,
Пролази људи
Велики Сатана,
С места на место
Благослов крене,
Пролазе помамне
Кочије пламене,
Освето разума,
О, теби ја кличем,
Поздрав о, Сатана,
О побуњениче!
К теби иде тамјан
Уз молитву ову,
Свештеничког бога
Победи Јехову.

Превод са италијанског Бојан Белић

Прим. прев.
¹Арханђел Михаило
²Венера Анадиомена, рођена из морске пене, представља грчку цивилизацију
³Адонис, љубавник Венере, кога је након што га је убио вепар Јупитер ускрснуо
⁴Идумеја, регија древне Феникије
⁵Абелар
⁶Вергилије и Хорације
⁷Џон Виклиф и Јан Хус, реформатори и хришћански мученици




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта