Војка Танасић – МОЈА МИРНА ЛУКА

Ја сад ипак путујем...
Стигао је мој воз.
И није битно што не знам
ни одакле долази,
ни куда даље иде.

Једино знам
да смо на перону
сами ја и моја сенка.
Прати ме она
и носи мој празан кофер,
А ја , као права дама,
носим само кишобран
и своју бол.