раширених руку хрлим теби,
СЛОБОДО!
Ноге ми никад нису биле тако лаке!
Ваздух свеж и крунице цветне
љубе ми кораке.
Без стега и страха летим ка сунцу
рукама стежем барјак победе,
дуга га својом лепотом боји...
На крилима ветра, срећни ко деца
лете и снови моји.
Удишем мирис новога јутра,
благост ми телом клизи..
Ја певам!
И јасно видим пространства нова.
И нема краја ни почетка
у царству снова и лаптирова.
