Ликује земља скоро ће подне,свраке и попци и барско цвеће,
кроз густу шуму бусења, трава,
дружина мрава у бој се креће.
На челу строја – храбри трубачи,
за њима одважна ступа колона,
у среди негде одјекне бубањ,
на крају реда прангије, звона.
Зазире земља и клика њена,
лептири, бубе и беле брезе,
и свако бежи и лице склања,
дрхти и цвили од страха и језе.
Ал' чета стаје и окрет прави,
у густој шуми високих трава
полегла дебла, балвани срасли,
леже и штрче насупрот мрава.
И нема рата и нема пута!
– командир викну пун јаре и пира,
колона стаде, оружје звецну,
и оркестар мрављи поче да свира.
