slike pesnika

Небојша Танасић – ВЕЧЕ



У смирају дана, кад умиру боје
и кад светлост силну обузима тама,
утопљени зраци губе се и роје,
дозива их сунце златним обалама.

Позови ме у предворје наде
рајска птицо на витражу стакла,
хеј, судбино, ниси прстом макла
да ми слутња радост не украде.

А на другој страни кликтај и тишина,
пролеће и цвеће и сећања давна,
само задње искре плачу из дубина,
сузе крије сјајна површина равна.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта