Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | ГАЛЕБ И ОБЛАК



Галеб и облак,
Понад југова мора мутна сјаја;
Зелена им је вода крила оросила.
Дођоше дани с влажним сном у скуту.
Набреко лишај на стијени коју бије
Вал без престанка; у њему гасну
Гласови врелих далеких цеста
Које ме зову.
Сјећања, жене, веселе ватре!
Октобар затвара путе, просипа језу по коси.
На сивом небу врх безнадне воде броде
Галеб и облак.

И румен је облак згасно.
Вечерас нико није са мном пошо на таман и далек пут.
Тек, у дну неба путује руб мора,
оштар и хладан
ко мач, и мисо на казну.

(1921)


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта