Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | ГАЛЕБ И ОБЛАК



Галеб и облак,
Понад југова мора мутна сјаја;
Зелена им је вода крила оросила.
Дођоше дани с влажним сном у скуту.
Набреко лишај на стијени коју бије
Вал без престанка; у њему гасну
Гласови врелих далеких цеста
Које ме зову.
Сјећања, жене, веселе ватре!
Октобар затвара путе, просипа језу по коси.
На сивом небу врх безнадне воде броде
Галеб и облак.

И румен је облак згасно.
Вечерас нико није са мном пошо на таман и далек пут.
Тек, у дну неба путује руб мора,
оштар и хладан
ко мач, и мисо на казну.

(1921)


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта