Тело не обавља неке послове,
Нека су чула зарибала,
Умножиле се рупе у сећању.
Радио бих – шта да радим,
Љубио бих – где су те усне,
Висио бих – где ми је врат.
Ову невезану,
Ову трагичну хрпу
Остављам на миру све чешће,
Шта бих друго.
Просто речено –
Ми јесмо сви ти делови.
У целини, међутим,
Нема мене.
(Из књиге Отмено а црно)
