Textual description of firstImageUrl

Јован Јовановић Змај‎ | ХУКА... ТРЕСКА...



Хука... треска... звека... јека...
Неко трчи... ко си? стој!
„Ја долазим из далека!“
(Из луднице утекô ј’).

Куда журиш? — „Пузим дома!“
Зар га имаш? — „Сто и два!“
О сирома’, о сирома’!
Теши себе како зна.

Та што бунцаш! Буди свесан!
Гле, крвав си, модар, блед.
„Ујео ме голуб бесан,
Па му пуштам крв на мед.“

Дај ми руку да опипам
Жилу како бије. — „Хе!
Немам руке: њоме сипам
Белу клетву поврх ње.“

Ал’ кад плачеш што се смијеш?
— „То је оно: ја сам Бог.“
А сад дланом очи кријеш...
„Жао ми је ђав’ла свог.“

Имаш право, имаш право,
Ти већ стижеш неку цел.
„Мозак пећи то је здраво,
То већ видиш и ти, је л’?“

Ох, што бива од човека!
— „Ајд’, не лудуј. Са мном пој:
Свакој срећи има лека
Ил’ на земљи, ил’ у њој

1888.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта