Неко трчи... ко си? стој!
„Ја долазим из далека!“
(Из луднице утекô ј’).
Куда журиш? — „Пузим дома!“
Зар га имаш? — „Сто и два!“
О сирома’, о сирома’!
Теши себе како зна.
Та што бунцаш! Буди свесан!
Гле, крвав си, модар, блед.
„Ујео ме голуб бесан,
Па му пуштам крв на мед.“
Дај ми руку да опипам
Жилу како бије. — „Хе!
Немам руке: њоме сипам
Белу клетву поврх ње.“
Ал’ кад плачеш што се смијеш?
— „То је оно: ја сам Бог.“
А сад дланом очи кријеш...
„Жао ми је ђав’ла свог.“
Имаш право, имаш право,
Ти већ стижеш неку цел.
„Мозак пећи то је здраво,
То већ видиш и ти, је л’?“
Ох, што бива од човека!
— „Ајд’, не лудуј. Са мном пој:
Свакој срећи има лека
Ил’ на земљи, ил’ у њој
1888.
