онда узалуд пружаш руке
молиш се Богу –
немаш осећаја за бесконачно
за бескрајни рај
или вечити пакао.
ако су ти очи срца затворене
твој вапај биће неми eхо
који нико не разуме –
као дрво запуштено
са гранама неокресаним
са маховином и паучином.
Ана Митић Стошић – НЕВИДЉИВО
онда узалуд пружаш руке
молиш се Богу –
немаш осећаја за бесконачно
за бескрајни рај
или вечити пакао.
ако су ти очи срца затворене
твој вапај биће неми eхо
који нико не разуме –
као дрво запуштено
са гранама неокресаним
са маховином и паучином.
