ако ми очи буду сиромаси,
ако ми руке буду удовице
које присуство љубави не краси,
И ако ноћу не чезнем у снима
и ако дању не жудим на јави
и ако венем у мочварним днима
и у тјесноћи душа ми борави,
И ако уље налијевам у свијећу
уходи тамно да помогнем дјело
у кривом ако вјерујем умијећу
и лажи своје позајмљујем чело,
Нека ми јутро на праг не стизава
нека ме земља из милости брише.
И ако живим кô јалова трава
нека ме сунце и не грије више.
