Textual description of firstImageUrl

Весна Парун | ЗАВЈЕТ



Ако ми срце не престигне птице,
ако ми очи буду сиромаси,
ако ми руке буду удовице
које присуство љубави не краси,

И ако ноћу не чезнем у снима
и ако дању не жудим на јави
и ако венем у мочварним днима
и у тјесноћи душа ми борави,

И ако уље налијевам у свијећу
уходи тамно да помогнем дјело
у кривом ако вјерујем умијећу
и лажи своје позајмљујем чело,

Нека ми јутро на праг не стизава
нека ме земља из милости брише.
И ако живим кô јалова трава
нека ме сунце и не грије више.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана