logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Великани родољубиве поезије. Кратке приче.
slike pesnika

Весна Парун



Биографија

Весна Парун рођена је 10. априла 1922. године на острву Зларину близу Шибеника, где јој је отац радио као општински чиновник који је често бивао премештан и остајао без посла, због чега је бројна породица (четверо деце) живела у прилично тешким условима. Зато је Весна добар део детињства и младости провела код тетке у Сплиту, у Биограду на Мору и у Шибенику.
Основну школу је завршила на Вису, а гимназију је похађала у Шибенику и Сплиту гдје је 1940. године матурирала. Била је одличан ученик и већ се од четрнаесте године издржавала се  давањем часова другој деци. У јесен 1940. године уписала је студије романистике на Филозофском факултету у Загребу. Онда је дошао рат, бежање у Сплит, повратак у Загреб (1942). Тада су живели у Сесветама код Загреба где јој је отац радио у општини. Одатле јој је брат отишао у партизане и убрзо погинуо. У то време често је оболијевала. После завршетка рата наставила је студије на Филозофском факултету, али тада је уписала чисту филозофију. Године 1947. радила је на прузи Шамац – Сарајево и оболела је од тифуса, а у исто је време доживљавала кризе због несрећне љубави која је трајала од 1938. године Све су то били разлози прекида студија. Од 1962. до 1967. године боравила је у Бугарској где се удала, развела и доживела нови низ недаћа. Од тада је живела углавном у Загребу и радила као слободни књижевник.
Након пола века живота у Згребу ( у Студентском граду, у загребачкој Дубрави, у Баделовој улици 15, данас Виле Велебита), Весна Парун свој скромни дом је 2000. године, из невоље, заувек напустила и, верујући да је реч о привременом смештају из здравствених разлога, сместила се у Стубичким Топлицама. Тамо је још крајем седамдесетих упознала своју највећу животну учитељицу, просјакињу Магдицу. У Стубичким Топлицама прославила је последњих неколико рођендана и написала неколико књига. Самоћу и "отпадништво" од садашње културе изабрала је сама, не желећи се никоме клањати. Тврдила је да се у школи могло научити много, и у основној и, касније, у средњој, и о граматици и о правопису; мање о повести и о звездама на небу, а о човеку и животу - готово ништа. Све у свему, по њеним властитим речима, провела је врло тежак живот, од детињства надаље, те је окушала више патње и страдања него радости.
Весна Парун потпуно се предала књижевном раду поставши прва жена у хрватској књижевности која је живела искључиво од књижевности и за књижевност. Објавила је преко 70 књига поезије и прозе и четири драме. Штампала је и велики број књига за децу. Песме су јој превођене на многе стране језике. Прву песму „Прамаљеће“ обкавила је 1932. године у листу „Анђео Чувар“, а од 1945. године објављује песме по часописима и листовима. Дела су јој преведена на више језика. Преводила је Хајнеа, Гетеа, Рилкеа.
Умрла је 25. октобра 2010. године у Стубичким Топлицама.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта