slike pesnika

Соња Шестаков | СКИТНИЦЕ



Владимир и Естрагон седе,
Не чекају више ни тебе ни мене.
Наши митски преци, наши опевани јунаци,
Како ли је у тој ципели,
Знамо ја и ти.
Грејем руке на топлој ватри,
Која гори из контејнера и знам,
Мој избор је прави,
Нећу да се вратим тој руљи, том свету
Угланцаних ципела у покрету,
Ушанчаних у распоред поретка,
Вођених идејом напретка.
Бежите од мене ниткови,
Пропалице,
Пљунућу вам у лице.
Остављени соју, у новом царевом руху.
Идем ја са својом песмом руку под руку


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта