Textual description of firstImageUrl

Соња Шестаков | СКИТНИЦЕ



Владимир и Естрагон седе,
Не чекају више ни тебе ни мене.
Наши митски преци, наши опевани јунаци,
Како ли је у тој ципели,
Знамо ја и ти.
Грејем руке на топлој ватри,
Која гори из контејнера и знам,
Мој избор је прави,
Нећу да се вратим тој руљи, том свету
Угланцаних ципела у покрету,
Ушанчаних у распоред поретка,
Вођених идејом напретка.
Бежите од мене ниткови,
Пропалице,
Пљунућу вам у лице.
Остављени соју, у новом царевом руху.
Идем ја са својом песмом руку под руку



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана